Jasmina Nikolić, sertifikovani trener iz agilnih metodologija i CEO kompanije Agile Humans, održala je dva meetup-a na temu “Agilni poslovi i karijera”, u HUB-u Digitalnoj fabrici, u Podgorici, 27. i 28. marta, 2019. godine.

Cilj ovih okupljanja bio je da se zainteresovani upoznaju sa osnovama agilnog poslovanja i kulture, pojasne značaj agilne edukacije u razvoju karijere i nova agilna zanimanja, kao i da se povede razgovor o mogućnosti formiranja agilne zajednice u Crnoj Gori.

Organizator okupljanja, “Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija HUB Digitalna fabrika” bavi se različitim oblicima edukacije u poslovnom sektoru, mentorstvom, programima finansijske, tehničke i pravne podrške startup projektima, kao i organizacijom meetup-a. “Digitalnu fabriku” osnovala je kompanija MTEL. Reč je jednoj od brojnih kompanija koja je prepoznala značaj Agilnog naročito u oblasti telekomunikacija, jer je to jedna od industrija čiji uspeh je usko vezan za inovacije i sposobnost reagovanja na brze promene na tržištu. Iz tih razloga, predstavnici MTEL Digitalne fabrike pokazali su interesovanje za ideju o pokretanju agilne zajednice u Crnoj Gori kao i za saradnju sa kompanijom Agile Humans. Održani meetup-i samo su prvi, ali značajni korak u tom pravcu.

Prvi održani meetup bio je otvorenog tipa, to jest, za sve one koji su zainteresovani da čuju nešto više o Agilnom, bez obzira na industriju iz koje dolaze.

„Drago mi je što postoji digitalna fabrika. Ideja mi je da upoznam ljude zainteresovane za Agilno u Crnoj Gori i da eventualno pomognem da se stvori agilna zajednica“, objasnila je Jasmina u uvodnom obraćanju prisutnima, i dodala:

“U čitavom regionu još uvek nema dovoljno informacija. Ima sedam, osam profesionalaca u Hrvatskoj, deset u Srbiji. U Osijeku smo napravili odličnu saradnju. Na moje veliko zadovoljstvo, ljudi pokreću agilne zajednice u nekoliko gradova u Vojvodini. Ovo se događa jer je sistem vrednosti zajednički. Agilni ljudi se prepoznaju po tome što dele isti sistem vrednosti i susreću se sa istim izazovima.“

Među posetiocima bilo je onih koji nikada nisu čuli za agilni način poslovanja ili znaju veoma malo o temi, a svega nekolicina onih koji su implementirali agilno i Scrum u svojim kompanijama.

Prisutne je interesovalo šta je Agilno i koji je njegov značaj u savremenom poslovanju, zašto su zanimanja koja podrazumevaju znanje iz Agilnog danas sve traženija i bolje plaćena i koje su mogućnosti za edukaciju.

 Jasmina je iznela najnoviji podatak koji je objavila mreža LinkedIn, da se na listi 10 najtraženijih poslova u svetu za 2019. godinu, nalazi upravo jedno od tipičnih agilnih zanimanja, Product Owner. Problem je, međutim, što većina ljudi ne zna šta taj termin znači.

“Nije jednostavno objasniti šta je Agilno, ukoliko ljudi nemaju nikakve informacije o tome. Pojavljuje se nova terminologija koja zbunjuje. Upravo zato sam ovaj susret zamislila kao razgovor o profesionalnom identitetu“, istakla je Jasmina. 

Ukazala je na činjenicu da se tržište rada promenilo i da se događa da kandidat dođe na intervju za posao i donese neki sertifikat, dok kompanija koja upošljava ne razume šta sertifikat tačno znači. S druge strane, kandidati za posao čitaju u oglasima termine koje ne razumeju, pa ne znaju da li je neki posao za njih. 

Povrh toga, na tržištima rada neretko nailazimo na zbunjujuće oglase. Dešava se da kompanije koje raspisuju oglase, traže osobu koja bi istovremeno bila na poziciji projekt menadžera i Scrum Master-a, a nemoguće je istovremeno obavljati posao koji podrazumeva dva međusobno neuskladiva sistema poslovanja. 

Kompanije koje daju takve oglase jednostavno ne razumeju agilni način poslovanja. Istovremeno, danas se pojavljuju nova zanimanja koja u nazivu podrazumevaju elemente starog i novog. Na primer, traži se Java softver Developer Scrum, ili Business Analitičar i Softver Developer.

 Dodatnu teškoću može da predstavlja to što se agilni način poslovanja ne može naučiti u okviru formalnog sistema obrazovanja. Jedini izuzetak je univerzitet “La Salje” u Barseloni, na kojem je nastava na španskom jeziku, i koji upisuje relativno mali broj studenata. Zainteresovanima je jedina alternativa neformalno obrazovanje, to jest, postupno sticanje znanja kroz treninge, slične meetup-e i odgovarajuću literaturu.

“Agilno je kultura, skup vrednosti i principa. A onda, razne firme, organizacije, izvode iz toga okvire rada, one koji odgovaraju kompanijama. Kada se loše implementira, ne uvažavajući vrednosti i principe, ne daje rezultat. Ukoliko se primeni kako treba, daje međutim, izvrsne rezultate.“ 

Jasmina je prisutnima objasnila šta je Scrum, istakavši da je reč o najzastupljenijem ali ne i jedinom modelu preuzetom iz agilnih metodologija rada, te da ima mnogo kompanija koje su razvile svoje modele i koriste neke druge termine.

 U nastavku, osvrnula se na istoriju nastanka agilne metodologije, pojasnila principe sadržane u Agilnom manifestu i objasnila krupnu promenu koja se dogodila sa informacijama, u modernom vremenu. 

Dugi deo meetup-a bio je rezervisan za brojna pitanja prisutnih koja su se ticala komunikacije između poslovnog i razvojnog sektora, formiranja timova u malim, startup kompanijama, pojašnjenja još nekih pojmova. Neki od učesnika su zamolili da im Jasmina preporuči literaturu koja bi im pomogla da nauče više o agilnoj kulturi i metodologijama. 

Narednog dana, 28. marta, organizovan je drugi po redu meetup u “HUB Digitalna fabrika”, ovoga puta za zaposlene iz kompanije MTEL. 

Prisutne je zanimalo na koji način se Agilno može primeniti u različitim sektorima poslovanja kompanije, poput advertajzinga i prodaje.

 Jasmina je ukazala na promenu paradigme kojoj svedočimo u modernom vremenu a tiče se promene u protoku informacija. Tehnologija je omogućila jako brz protok informacija.

 Otuda nastaju i novi načini rada koji ubrzavaju inovaciju a smanjuju rizik ulaganja u nov, do tada nepoznat proizvod. 

“Danas živimo u svetu u kome se međusobno ne razumemo, u kojem tester, dizajner i diveloper ne pričaju istim jezikom, a još manje istim jezikom sa biznisom. Ljudi imaju svoju terminologiju, način razmišljanja.” 

Ovo je jedan od izazova sa kojima se većina prisutnih na meetup-u susretala u praksi, na dnevnom nivou. 

Jedno od pitanja prisutnih bilo je da li je moguće organizovati projekat sa fiksnim budžetom. Odgovorom na to pitanje, Jasmina je pojasnila razliku između agilnog i tradicionalnog pristupa u organizaciji poslovanja: 

“Fiksni budžet se vezuje za tradicionalni menadžment. U njemu je fiksiran budžet, kvalitet, ‘scope’ odnosno obuhvat onoga što se pravi, specifikacija. Unutar ovakvog ‘gvozdenog trougla’ treba se izboriti za kvalitet. Često se dogodi fiksirani, potrebno je prihvatiti da obuhvat nije, i da je potrebno da proizvod nastaje iterativno. Potrebno je prvo stvoriti ono što je najveća vrednost.” 

Ovoga puta, osim vremena rezervisanog za odgovore na pitanja, ukazala se prilika i za jednu interaktivnu igru, koja je imala za cilj da inspiriše na kreativno rešavanje zadatka. 

Dragana Radulović, predstavnica HR sektora kompanije MTEL, istakla je da se u Crnoj Gori reč Agilno već dugo koristi u svakodnevnom govoru, ali mali broju ljudi zapravo zna šta to znači. “Smatram da je želja za promenom, za učenjem veoma važna. Ne volim rivalstvo, jak ego u poslu, i zato mi se dopada ono što sam čula iz agilne kulture.” 

Reakcije prisutnih koji su nastavili da razgovaraju sa predstavnicama kompanije Agile Humans i nakon zvaničnog završetka okupljanja, ukazuju da je ovaj susret bio varnica koja će rasplamsati jednu novu, agilnu zajednicu. Bio je to susret sa dragim ljudima, znatiželjnim da napreduju i nauče nešto novo. 

Pridružite se agilnoj zajednici Crne Gore i regiona, OVDE.