AGILNI POSLOVI I KARIJERA

zna­nje je pre­su­dno, ser­ti­fi­kat ČESTO NEOPHODAN

Agilan način ra­da uvo­di i no­va za­ni­ma­nja, koja su dobro plaćena i sve traženija, ali predstavljaju iza­zov ne sa­mo za lju­de ko­ji se za­po­šlja­va­ju u agil­nim kom­pa­ni­ja­ma već i za kom­pa­ni­je ko­je za­po­šlja­va­ju agil­ne lju­de. Na tržištu rada sve je više oglasa za posao Scrum Mastera, Product Ownera, Agilnog kouča, dok istovremeno, često  ne postoji dovoljno znanja šta te pozicije podrazumevaju, ni kako steći relevantno obrazovanje za njih. 


Scrum Master, Product Owner, otkud ti novi, čudni nazivi? 

Agil­na za­ni­ma­nja su­štin­ski su dru­gačija od tra­di­ci­onal­nih, pa sa­mim tim i skup ve­šti­na ko­ji se očeku­je, tes­ti­ra ili pre­po­zna­je kao re­le­van­tan. Uje­dno, mno­ga tra­di­ci­onal­na za­ni­ma­nja te­ško ili ni­ka­ko ne na­la­ze svo­je mes­to u agil­nim o­kru­že­nji­ma, po­put me­na­dže­ra.

Agil­na za­ni­ma­nja se ču­dno zo­vu, kon­stan­tno u­slo­žnja­va­ju i mo­di­fi­ku­ju. Sva­ka kom­pa­ni­ja ima svo­ju no­men­kla­tu­ru agil­nih po­zi­ci­ja, pa je te­ško ra­zu­me­ti šta se tačno očeku­je od kan­di­da­ta. To se naj­bo­lje vi­di u o­gla­si­ma za po­sao u ko­ji­ma, sve češće, for­mal­no o­bra­zo­va­nje ne i­gra značaj­nu ulo­gu.

Stan­dar­dni na­zi­vi za­ni­ma­nja do­la­ze iz naj­zas­tu­plje­ni­je me­to­do­lo­gi­je – Scruma, kao i od naj­većeg tre­ning cen­tra – Scrum Alliance 

To su Scrum Master (sta­ra se o agil­nim pro­ce­si­ma), Scrum Product Owner (sta­ra se o pro­i­zvo­du i o to­me da se in­ves­ti­ci­ja is­pla­ti), Scrum Developer, Scrum Team Coach Scrum Enterprise Coach. Tu je i si­ja­set sro­dnih na­zi­va, kao što su Agile Master ili Agile Coach. Ovi na­zi­vi ni­su slučaj­ni. O to­me pi­še Steve Denning, je­dan od na­po­zna­ti­jih auto­ra na te­mu agil­nog, u član­ku „Da li je agil­no još je­dna me­na­džer­ska mo­da?“, o­bjav­lje­nom 2015. u Forbes‑u.

Denning ka­že da su o­sni­vači Agil­nog na­mer­no na­pus­ti­li ro­man­tični je­zik sa­mo­os­tva­re­nja, pos­ti­gnuća i la­žnog dru­gar­stva i i­zra­ze kao što su „tim­ski duh“, „te­žnja ka sav­ršen­stvu“ ili „ple­me­ni­ta po­svećenost ci­lju“, i umes­to to­ga upo­tre­bi­li običan je­zik, da bliže o­znače re­al­nost: Scrum, Scrum Master, Product Owner, burndown chart, working software, Sprint, Definition of Done, stand‑up. To su i­zra­zi ko­ji se sva­ko­dnev­no ko­ris­te u agil­nim ti­mo­vi­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma.


GDE SE OBRAZUJU AGILNI LJUDI

Za agil­ne po­slo­ve ne­mo­guće je ško­lo­va­ti se na fa­kul­te­tu, ne pos­to­je stu­di­je ko­je spre­ma­ju za trži­šte agil­nih za­ni­ma­nja ni­ti za me­to­do­lo­gi­je i pro­ce­se, kao što su Scrum, Kanban, Lean, XP, Test‑Driven Development (TDD), Continuous Integration (CI), Continuous Delivery (CD), DevOps itd. Ta zva­nja/za­ni­ma­nja ni­su ni pre­ve­de­na na srpski. 

U sve­tu pos­to­ji tek ne­ko­li­ko uni­ver­zi­te­ta, na pri­mer Ra­mon Ljulj / La Salle u Bar­se­lo­ni, Ok­sford ili Vul­ver­hem­pton u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ko­ji su uve­li ili uvo­de stu­dij­ske pro­gra­me i ser­ti­fi­ko­va­ne krat­ke kur­se­ve iz agil­nih me­to­do­lo­gi­ja. Po­la­zni­ci su u­glav­nom mla­di lju­di ko­ji su tek počeli da ra­de. Nji­ho­ve di­plo­me ga­ran­tu­ju po­slo­dav­ci­ma kva­li­te­tno agil­no zna­nje i ve­šti­ne, ali ih ne­ma do­volj­no, a sva je pri­li­ka da ih neće ni bi­ti u sko­ri­joj bu­dućnos­ti, jer je ra­zvoj vi­so­ko­škol­skih pro­gra­ma do­da­tno op­te­rećen a­kre­di­ta­ci­ja­ma i stan­dar­di­ma u po­gle­du aka­dem­ske sprem­nos­ti nas­tav­ni­ka (po­tre­bni su dok­to­ri na­uka ko­jih ne­ma).

U sis­te­mi­ma s re­al­nom ve­zom i­zmeđu trži­šta ra­da i o­bra­zo­va­nja, di­plo­ma je znak po­slo­dav­cu da po­je­di­nac ima po­tre­bna zna­nja i ve­šti­ne. For­mal­no o­bra­zo­va­nje se, na­ža­lost, spo­ro me­nja i gu­bi ko­rak sa trži­štem, te re­al­na ve­za sla­bi do te me­re da po­slo­dav­ci da­nas sve ma­nje ve­ru­ju di­plo­mi, a sve češće sa­mi pro­ve­rava­ju zna­nja pri­li­kom za­po­šlja­va­nja. 

U slučaje­vi­ma ka­da ne mo­gu račun­ati na pos­to­ja­nje di­plo­me, fir­me se o­sla­nja­ju na ne­ko­li­ko stva­ri:

– ser­ti­fi­ka­te stručnih ser­ti­fi­ku­jućih te­la, ka­kvo je, re­ci­mo, Scrum Alliance za agil­ne po­slo­ve, ili kod nas u regionu, na primer, naše kompanije Agile Humans;

– sop­stve­ne sna­ge pri­li­kom tes­ti­ra­nja ili obu­ka, s tim što HR ode­lje­nja mu­ku muče jer ne zna­ju ko­je kom­pe­ten­ci­je tre­ba da ima je­dan Scrum Master ili Product Owner, po­što ni sa­mi ni­su još „ško­lo­va­ni“ za to i te­ško im je da o­smi­sle in­di­vi­du­al­ne ka­ri­jer­ne pu­ta­nje za svo­je za­po­sle­ne (a to je „pod mo­ra­nje“);

– stručne kon­sul­tan­te ko­ji stručnost potvrđuju opet ser­ti­fi­ka­tom neke sertifikujuće kuće i is­kus­tvom, najčešće pre­po­ru­kom.

Kva­li­tet agil­nog zna­nja di­rek­tno utiče na kva­li­tet agil­nog ra­zvo­ja or­ga­ni­za­ci­je 

Agil­ne tran­sfor­ma­ci­je najčešće ne us­pe­va­ju ako lju­di, a pre sve­ga oni na li­der­skim po­zi­ci­ja­ma, ni­su do­bro obučeni, ne­go su sa­mo bačeni u va­tru ili pak pot­pu­no po­gre­šno iza­bra­ni. Pri­me­ra ra­di, agil­nu tran­sfor­ma­ci­ju ne mo­že vo­di­ti ne­ko ko je rođeni mi­kro­me­na­džer. A ka­da se ne ura­di ka­ko tre­ba, agil­no ne­zna­nje stva­ra o­zbilj­ne or­ga­ni­za­ci­one tra­ume. 

Da­kle, po­se­bno je va­žno u ne­for­mal­nom o­bra­zo­va­nju po­ves­ti računa o kva­li­te­tu tre­ne­ra, tre­nin­ga i us­ta­no­ve iz ko­je do­la­zi. I, ako je ika­ko mo­guće, bi­ra­ti naj­bo­lje. A u spro­vođenju agil­nih tran­sfor­ma­ci­ja, ne­op­ho­dno je pre sve­ga po­ves­ti računa o agil­noj or­ga­ni­za­ci­onoj kul­tu­ri.

Piše: Jasmina Nikolić, agilni trener i CEO Agile Humans

Za više informacija o teninzima Agile Humans, možete saznati ovde.