AGILNI GRADOVI

Agilne javne politike

Da se agilni razvoj ne odnosi samo na razvoj softvera znamo već neko vreme. Zastupljen je u brojnim industrijama i neretko obuhvata čitavo poslovanje, čak i giganata. Dalo se naslutiti i da će pre ili kasnije zahvatiti javnu upravu, i to tačno tamo gde se i proizvodi neposredna vrednost za građane - u lokalnim samoupravama. A da će agilizacija javne uprave već danas biti predmet Horizon2020 programa, najvećeg EU programa za istraživanje i inovacije, e to je pravo prijatno iznenađenje, i potvrda koliko je značajno ono što je 2001. godine Agilni manifest ponudio svetu. A ponudio je sistem vrednosti i načela novog doba. I stavio je čoveka u prvi plan.

Naime, danas je istekao rok za prijavu Horizon2020 projekata na temu “Inovacija u javnoj upravi - građenje agilnog javnog sektora”.

Zar nije fenomenalno?! Otkud agilna javna uprava u Horizon2020 programu? Opservatorija za inovacije u javnom sektoru pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) prepoznala je agilno kao dobar način sistemskih transformacija, kao osnovu za nov teorijski okvir za inovacije u javnom sektoru i razvoj organizacione kulture. Sve u pozivu tako agilno zvuči:

 “The purpose is to improve continuously the development of public policy, as well as the efficiency and delivery of public programs and services, and to enhance thereby the creation of public value.” 

Poziv se bavi samim temeljima upravljanja i demokratije i uzima u obzir sve "novotarije" Žao mi je što sam kasno saznala, da je bilo malo ranije imali bismo sjajan konzorcijum. Žal na stranu… 

Prema nekim procenama, već 2030. godine broj stanovnika u gradovima će se udvostručiti. Prenaseljenost, zagađenje, spora i komplikovana administracija samo su neki od krupnih izazova sa kojima će se gradovi suočavati. Budući da već sada troše dve trećine ukupnih energetskih resursa, značaj tehnoloških inovacija koje bi omogućile razumnije korišćenje resursa je ogroman. Kako se kaže u konkursu “promocija inovacija u javnom sektoru je urgentna”. Istina!

Inovacije su jednako potrebne i u oblasti komunikacija. Četvrta industrijska revolucija, povezivanje digitalnog i fizičkog sveta na nužno inovativan način, brze i sve brže gomilanje informacija iziskujući krupne pomake u kvalitetu i brzini komunikacije između građana i gradskih uprava i službi. Tehnologija se dovoljno razvila da je prilagođavanje usluga različitim potrebama konkretnog pojedinca sasvim očekivano i moguće. Uprkos tome što mnoge gradske uprave danas pokazuju spremnost za promene, inovacioni projeki uglavnom su manjeg obima i ne obuhvataju šira, sistemska rešenja, pogotovo ne na dužoj vremenskoj skali. Drugim rečima, inovativan pristup još uvek nije postao ključni deo strategije razvoja gradova i javnih uprava.

Agilne metodologije, prvobitno nastale u softverskoj industriji, pokazalo se, uspešno odgovaraju na brze promene i donose kvalitetan proizvod, odnosno kreiraju realnu vrednost za klijente, te bi bile od velike važnosti u procesu transformacije gradova. Da bi se razumeo značaj agilnog u digitalizaciji gradskih usluga, potrebno je osvrnuti se na osnovnu razliku u pristupu između tradicionalnog i agilnog razvoja softvera. Tradicionalni način kreiranja softvera podrazumeva da se prikupe zahtevi a potom napravi softver koji se testira tek na kraju ciklusa. Tek tada se ispravljaju eventualni nedostaci. Agilno je napravilo zaokret u logici samog procesa. Softver se razvija postupno u svim svojim segmentima istovremeno, te se u kratkim ciklusima proverava zajedno sa klijentom da li je u toj fazi kreirano ono što je u skladu za potrebama i zahtevima. Odmah se ispravljaju nedostaci i novi ciklus, nova etapa razvoja može da otpočne.

Pametan grad nije samo moderan, digitalizovani grad. U razvoju rešenja za javne politike i lokalne usluge, važan deo procesa je da se javne politike testiraju i unapređuju u ciklusima upravo u dogovoru sa građanima kojima su potrebne. A građanima je potrebno da usluga bude brza, procedura jednostavna a dostupnost informacija potpuna. Barselona je jedan od gradova koji je već formirao konkretne agilne strategije za digitalnu transformaciju u sektoru gradske uprave. I mnogi drugi evropski i vanevropski gradovi osmišljavaju strategije vođene agilnim načelima. Takvi su, recimo, San Hose u Kaliforniji, San Hoakin u Teksasu, poseban po tome što je namerno od starta sagrađen kao agilni grad po uzoru na agilni razvoj softvera i, recimo, Buenos Ajres. Vlada Velike Britanije ima agilne digitalne službe. Postoji u udruženje Agilnih lidera u javnoj upravi, s misijom da pomogne upravama da inoviraju način rada.

Agilno, pored ostalog, na drugačiji način od tradicionalnog sagledava značaj informacija. U modernom vremenu, informacije nisu samo privilegija uskog, odabranog kruga ljudi. One su dostupnije više nego ikada, upravo zahvaljujući neverovatnom tehnološkom napretku u oblasti komunikacionih tehnologija u proteklih nekoliko dekada. Međutim, danas nisu dovoljne samo informacije, kompleksnost je tolika da je neophodna integracija znanja iz različitih oblasti. Neophodno je da se ljudi udružuju, sarađuju, unapređuju komunikaciju kako bi zajednički dolazili do inovacija, do kreativnih rešenja. Ovo su ključni elementi agilne kulture koji bi, integrisani u moderan grad od njega zaista napravili pametni grad.

Pametan je i onaj grad u kojem je ljudima dobro, koji se odgovorno ponaša prema svom okruženju i resursima, koji je otvoren, dinamičan i inovativan.

Krupne promene traže vrhunske stručnjake i eksperte za inovacije ali i promenu načina razmišljanja onih koji vode lokalne samouprave. Kako se u pozivu kaže:

 “This will require sweeping changes of mind-set and modus operandi in public authorities.” 

E tu će kola da se lome, i na žalost verovatno slome. Budući lideri će morati da budu vrsni Product Owneri, okrenuti postignuću. O tome se takođe već piše, primera radi, pročitajte Deloitte-ovu seriju tekstova o primeni agilnog u javnoj upravi.

Agilno će značajno promeniti društvo, u to sam sigurna. 

Jasmina Nikolić

Agile Humans, CEO