Intervju sa Andrijom Cvijovićem, CEO Referrizer

Agilizacija američke kompanije Referrizer krupan je korak ka uspehu na vrlo kompetitivnom tržištu marketinških agencija. Tačnije, reč je o suksesivnim koracima, koučing sesijama, pod budnim okom i vođstvom Jasmine Nikolić, agilnog trenera i profesionalca, i uz puno angažovanje i podršku Andrije Cvijovića, osnivača i vlasnika kompanije.

Andrija Cvijović, uspešni američki biznismen našeg porekla, podelio je s nama razmišljanja i iskustva nakon jednog od treninga.

„Referrizer je kompanija sa velikim snovima, idejama, ciljevima.“

Andrija je završio Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, uključio se u program razmene studenata i otišao u Ameriku. Po povratku u Srbiju, bio je pun pozitivnih utisaka i čvrsto je odlučio da se vrati i otpočne biznis preko okeana.

„Nisam otišao u Ameriku da bih živeo standardnim životom. Odrekao sam se života na ovim prostorima jer me je nosio jak preduzetnički poriv“, naglašava Andrija.

Možete li ukratko objasniti kako ste došli na ideju da otpočnete ovaj biznis?

Ne mogu reći da sam došao na ideju, ideja je došla do mene spontano,  2012. godine, i ubrzo je osnovan Raferrizer. Koncept je bio da se pomogne malom, lokalnom biznisu da raste kroz marketing, kroz jednostavne alate koje smo razvili. Jedan od načina da mali biznis dođe do novih klijenata, zadrži postojeće, i vrati stare je kroz program preporučivanja. Zamislili smo da ponudimo inovativne alternative klasičnom advertajzingu. Kasnije smo našu ponudu obogatili novim proizvodima i neprestano ih krojimo po meri malih biznisa.

Kako ste došli na ideju o agilizaciji i saradnji sa kompanijom Agile Humans?

Efikasnost je od samog početka bila naš prioritet. Zanimalo nas je kako da na tržište što pre izbacimo ono što je klijentima potrebno, te smo spontano već radili u skladu sa mnogim agilnim principima. Za nas je efikasnost predstavljala u većoj meri neminovnost negoli svestan odabir. Morali smo prvo da prodamo proizvod pa da ga onda izgradimo, dakle bili smo „organski“ agilni. Tada još nisam ni znao za reč agilno. Prethodno sam dosta čitao o proizvodnji u Tojoti i bio veoma inspirisan njihovom poslovnom filozofijom. Oduvek me je zanimala optimizacija procesa sa minimalnim gubicima. Agile, Lean, Kanban su koncepti koji su bili bliski mom načinu razmišljanja, iako isprva nisam znao da postoje kao struktura.

Možete li bliže objasniti koncept „prvo prodati proizvod, pa ga potom izgraditi“?

Danas u svetu to nije ništa novo. Polazi se od pretpostavke da se nakon kreiranja proizvoda proveri da li je on potreban klijentima, da li žele da ga kupe. Prvo smo napravili internet prezentaciju proizvoda, a potom i sam proizvod. Tek kada su se naši kupci opredelili za kupovinu, napravili smo dogovor oko rokova. Pribavili smo sredstva, reference, ideje, a istovremeno izbegli greške koje i danas čine mnoge kompanije.

Otpočeli ste proces agilizacije uz podršku kompanije Agile Humans i Jasmine Nikolić kao konsultanta. Kakva su vaša iskustva?

Jasmina nam je pomogla da definišemo modele, strukture za agilizaciju, da sinhronizujemo timove, da zajednički sazrevamo i menjamo se. Nije mi bila namera da ja kao vlasnik, namećem zaposlenima svoje ideje.

Često se dešava da impuls za promenom poslovanja kreće od timova koji se međutim, suočavaju sa teškoćama ako nemaju podršku top menadžmenta. Koliko je po vama važno vođstvo, podrška i podsticaj iz vrha?

Podrška iz vrha je neophodna, ali želim da se vratim na primer iz Tojote. Prema njihovoj poslovnoj filozofiji, važno je ohrabriti promenu koja dolazi od timova, od samih zaposlenih. Često najbolje ideje za unapređenje procesa proizvodnje dolaze upravo od onih koji najneposrednije rade u proizvodnji. Ovaj princip se može primeniti i u drugim vrstama biznisa, poput našeg.

 Koji je po vama značaj agilnog u razvoju modernog poslovanja?

Čvrsto sam uveren da kompanije bez agilnog neće moći da opstanu u budućnosti na tržištu. Nije reč samo o novoj metodologiji, nego i o jedinoj metodologiji koja će moći da funkcioniše. U današnjem poslovnom okruženju, sa tako brzim promenama i velikim očekivanjima klijenata, bez Agilnog nema uspeha. Kompanije koje se drže waterfalla naprosto neće opstati, jer on predstavlja nefleksibilan, inertan model. 

Kroz koje procese ste prošli u toku ovog treninga i koje promene očekujete u vašoj kompaniji?

Citiraću staru izreku: „Kad je učenik spreman, učitelj se pojavi“. Dugo sam čitao o različitim modelima poslovanja, pored ostalog i o Agilnom i Scrumu, proučavao najuspešnije primere kompanija. Podsticao sam i svoje zaposlene da čitaju, otkrivaju, interesuju se za napredak. Od samih zaposlenih je i potekla ideja da angažujemo profesionalca iz Agilnog. U početku sam bio sumnjičav, jer sam navikao da sve učim sam. Pitao sam se da li nam zaista treba koučing i može li nam pružiti više nego što sam mogu da naučim i primenim. Međutim, prva pilot radionica, trening, prevazišao je moja očekivanja. Zaposleni su na primerima mogli tačno da osete šta je Agilno. Ono što smatram velikim benefitom je promena u načinu razmišljanja. Svest da uvek može da se napravi bolji proizvod, nađe bolje, jednostavnije rešenje, a mi budemo efikasniji. Ne treba čekati da proizvod bude savršen, važno je izbaciti ga na tržište, a onda ga iterativno usavršavati. 

Konkretna poboljšanja primećujem u razvojnom sektoru. Korisničke priče se pišu bolje, manje vremena posvećujem divelopmentu, zaposleni svoje talente mogu bolje da usklađuju sa misijom. 

Pomenuli ste promene u mindsetu, načinu razmišljanja. Možete li malo detaljnije objasniti te promene?

Promene nisu lake. Mi smo u kompaniji shvatili da su neminovne, da nemamo drugog izbora. Hodamo na ivici svaki dan.  Svakoga meseca razmišljamo kako da najbolje iskoristimo resurse koje imamo.

Razmišljajući kako da unapredim kompaniju, ugledao sam se na pozitivne primere. Jedan od njih je Internet TV mreža Netflix, njihovu organizacionu kulturu bih nazvao “otvorena korporativna kultura”. Sazdana je tako da podstiče razvoj talenata. 

 Ja verujem u postepene transformacije. Ljudi bi se uplašili radikalnih transformacija. U jednom koraku smo uveli Jiru, u drugom smo organizovali sprintove, u trećem doneli odluku kao da merimo efikasnost. 

Imate li strah da nekome date otkaz?

U našoj kompaniji ne dajemo otkaze, barem ne bismo to tako mogli nazvati. Ukoliko se neko nije uklopio u našu kompaniju, za njega je bolje da pronađe drugi posao koji će ga ispunjavati i u kom će njegov talenat moći da dođe do izražaja. Ja to zovem tranzicijom. 

Pominjali ste četiri aspekta koje uzimate u obzir kod zaposlenog: sposobnosti, ponašanje, rezultati, posvećenost. Vaš komentar. 

Svakih tri do šest meseci pravimo evaluaciju svih aspekata za sve zaposlene uključujući i mene, na sasvim transparentan način. Ponašanje, odnos prema drugima se računa dvostruko, jer je to osnova naše poslovne kulture. Ne stavljamo u prvi plan samo rezultat, već sveukupan uticaj koji ostvarujemo na okolinu. 

Jedna od ideja koje ste sproveli je i CEO time, vreme kada klijenti mogu da zakažu direktan sastanak sa vama. Kakva su vam iskustva?

CEO time je novina koju smo uveli kako bih se ja kao CEO više približio klijentima. Direktan kontakt sa njima, i to, u vreme kada njima odgovara, uticao je da se rode mnoge dobre ideje, dobije povratna informacija iz prve ruke o alatima koje bismo mogli da razvijamo. Ideja je naišla na odličnu reakciju od strane naših klijenata. 

Završili ste i nekoliko treninga kod Tonija Robinsa, čuvenog američkog trenera životnih i poslovnih veština. Kakvi su vam utisci?

Završio sam nekoliko treninga u trajanju od 40 do 60 sati kod Tonija Robinsa: Unleash the Power Within, Date with Destiny, Business Mastery, Business Coaching. Svaki je bio poseban na svoj način, a svi zajedno su iz korena promenili moj život. 

Šta vidite kao prepreke za promene?

Postoji strah od neuspeha. Strah da se novi sistem neće usvojiti kako treba a stari će se napustiti. Ljudi  veruju da će se nekako snaći sa starim modelima uprkos tome što idu u susret teškoćama koje proizilaze iz prevaziđenih poslovnih modela. Ostajanje u zoni konfora čini ljude inertnim.  

Smatram da je ključ u postepenim, malim promenama koje će konačno voditi ka velikoj transformaciji. 

Ako razmišljate o agilizaciji svoje kompanije, pišite nam na team@agilehumans.city